Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је, 6. јула, припремне радове и присуствовао церемонији почетка изградње железничке обилазнице око Ниша, која је део пројекта модернизације и реконструкције пруге Ниш–Димитровград.

Вучић је овом приликом изјавио да ће развој железничког саобраћаја бити важан не само за Ниш већ за целу Србију и захвалио се Европској унији на новчаној помоћи за овај пројекат у који држава Србија улаже велика средства.

„Када будемо имали брзу пругу од Београда до Ниша, много брже ће се путовати према Грчкој и Турској. Путоваће се железницом од Београда до Ниша за сат и 40 минута, а од Будимпеште до Ниша за само четири и по сата“, изјавио је председник.

Председник је нагласио да ће са Европском унијом бити вођени разговори како би се урадила и деоница пруге од Ниша до Прешева.

„Нама онда остаје само са Северном Македонијом да разговарамо. После тога ћемо до Солуна и Атине стизати невероватним брзинама“, рекао је председник и нагласио да је за њега и Владу Србије пруга Београд–Ниш један од најважнијих пројеката.

Подсећајући на то да ће ЕКСПО бити одржан 2027. године, Вучић је рекао да би било добро да пруга буде готова до тада. „Тада неће бити могуће да се стигне без два и по сата аутомобилом. Све је већи број возила, тако да ће сви користити пругу“, рекао је председник.

„Мењамо лице Србије, правимо другачију, модернију Србију. Посебно богатији југ Србије који је увек много заостајао, а данас ту разлику и те како смањујемо“, поручио је председник.

Амбасадор Европске уније у Србији Његова екселенција Емануеле Жиофре изјавио је да је „Европска унија поносна што може да подржи пројекат који ће повезати Ниш, Димитровград и Солун“ и додао да Европска унија обезбеђује 35 милиона евра за обилазницу, а за деоницу од Ниша до Димитровграда 80 милиона евра, што је укупно 115 милиона евра.

„Обилазница око Ниша подстицаће развој Ниша, који је значајно железничко чвориште које цео регион повезује са четири морске луке – Истанбулом, Солуном, Варном и Драчом“, казао је Жиофре.

Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре изјавио је да ће радови трајати нешто краће од три године и да ће решити дугогодишњи проблем становника Ниша. Министар је подсетио да је у току реконструкција  23 километра пруге Ниш–Брестовац, а да се у наредном периоду очекује почетак радова на изградњи  пруге Београд–Ниш за возове брзина до 200 километара на сат.

Церемонији почетка изградње железничке обилазнице око Ниша присуствовали су и представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, вршиоци дужности генералних директора железничких друштава,  директор Дирекције за железнице, представници градске власти у Нишу, извођачи радова.

После четири деценије, колико Нишлије чекају на изградњу железничке обилазнице, „Инфраструктура железнице Србије“ потписала је 27. јуна  Уговор са извођачима радова, фирмом „Extra Auto Transport“, као водећим чланом конзорцијума, који чини и кинеска компанија  China Road and Bridge Corporation,  на изградњи нишке железничке обилазнице.

Пројекат изградње обилазнице обухвата грађевинске радове на изградњи једноколосечне електрифициране обилазне пруге северно од града Ниша, на деоници Црвени крст – веза са обилазницом (Пантелеј). Железничка обилазница биће дуга 22 километра и планирана је од станице Ниш ранжирна до станице Сићево, у коридору са ауто-путем Ниш–Димитровград.

Вредност уговора је 153,6 милиона евра, а рок за извођење радова је 1.035 дана, тј. очекивани рок за завршетак радова је у трећем кварталу 2027. године.

Данас пругом Ниш–Црвени крст кроз град пролази укупно 14 путничких и 25 теретних возова у току 24 сата. Просечна брзина ових возова због лошег стања пруге је између 30 и 60 километара на час. На територији града Ниша има око 30 километара пруга, а у ужој територији града налази се укупно 29 путних прелаза, што утиче на безбедност и редовитост саобраћаја, али и ограничава просторни развој града. Када обилазница буде готова и када се железнички саобраћај  измести из градског језгра, највећи број ових путних прелаза неће бити у функцији, што ће утицати на повећање безбедности.

Интересантно је поменути да се пре него што је Србија добила „гвоздени пут“, од Београда до Ниша путовало 4 до 8 дана и то коњском запрегом, што је било веома напорно, али и опасно. Пуштањем прве пруге у Србији, путовање возом трајало је 8 до 9 часова и било је неупоредиво удобније и безбедније. Први путнички возови почели су да саобраћају 15. септембра 1884. године и овај дан српске железнице обележавају сваке године као Дан железничара. Прве возове на новоизграђеној прузи вукле су парне локомотиве, а дозвољена брзина била је 55 километара на сат. Теретни саобраћај успостављен је 27. септембра и тада је почела потпуна експлоатација српских железница.

Фотографије:   www.predsednik.rs  , „Инфраструктура железнице Србије“